35 godina ocenjivanja mačaka

Intervju sa gosp. Steven Savant, TICA

Autor: Jovana & Davor Milojkovic

 

– Approved Allbreed sudija

– Lincenciran 1985

– iz Louisiana, SAD

– Ring / School Instruktor

– Odlikovani sudija

  • Prvo bih htela da Vam se zahvalim na tome što ste, iako veoma zauzeti, odvojili vreme za ovaj interviju. Sve ovo što se u svetu dešava u prethodnih nekoliko meseci nameće i moje prvo pitanje. Da li ste Vi iVaša porodica dobro i kako se snalazite u ovom nadrealnom vremenu svetske pandemije?

Snalazimo se kao I svi drugi, I ide nam veoma dobro. U trenutku kada je CoVid19 prepoznat kao svetska pandemija, naš „mačiji hobi“ je naglo prekinut. Da bi naša mačija porodica bila I dalje bliska, virtuelne izložbe mačaka oržale su nas okrenute jedne ka drugima kao I prema našim voljenim mačkama.

  • Kratko ćemo se zadržati na novonastaloj situaciji. Svi znamo da je osnovni deo profesionalne karijere svakog sudije da putuje na izložbe širom sveta. Ova pandemija je to promenila. Kako će se po vašem mišljenju stvari u felinologiji odvijati unarednih godinu do dve?

Poput mnogih sudija imao sam sklopljene ugovore sve do 2021ve godine. Sa naglim prekidom našeg hobija zbog sigurnosnih razloga, prva tačka reda bila je da se otkažu unapred zakazani letovi, I to onog trenutka kada sam imao potvrde o prekidu tih ugovora. Sve u svemu, imao sam rezervisane letove od 12og marta 2020te do aprila 2021ve godine, I svi oni su morali biti otkazani ili pomereni na neke buduće datume. Mogi klubovi u pokušaju da spasu nešto od troškova koje su imali pokušavaju da svoje izložbe pomere za neki kasniji termin. Imao sam dve izložbe zakazane za mart I maj koje su prvobitno pomerili na avgust I septembar 2020te. Prošle nedelje sam dobio potvrdu o otkazivanju izložbe zakazane za avgust, tako da sada planiram onu zakazanu za septembar.

  • Budući da ste sudija dugi niz godina i da ste navikli na jedan strogi režim rada, kako se vi lično snalazite u ovim okolnostima?

Sudija sam od 1985te godine. Ovo je prvi svetski dogadjaj koji je tako drastično „zaustavio život“ u mojoj karijeri. Kako sam I sudija I izlagač osetio sam i simptome povlačenja, jer su mart I april uvek bili rezervisani za nas ljubitelje mačaka. Nisu samo zaustavljena putovanja za nas ljubitelje mačaka, sam život je zaustavljen…Moja teretana je zatvorena, naša crkva je zatvorena, filmske kuće su zatvorene, otkazani su svi javni sportski I zabavni dogadjaji. Siguran sam da svako ima svoje omiljene aktivnosti koje su se prekinule ili radiklano promenile, I da ćemo imati mnogo toga da podelimo kada se stvari budu vratile u normalu. Šta će biti novo normalno to je pitanje.

„I have taken up a new hobby. I
am teaching myself to knit. I am
currently learning on woolen
socks. My mom and my aunts
were master seamstresses and
also crocheted and knitted. I’m
following their lead in their
memory.“

  • Uskoro ćete biti sudija na Virtual cat show Serbia. Ovo je nešto novo sa čime se mi do sada nismo susretali. Da li bi ste nam rekli nešto više o virtuelnim izložbama, kako i gde je ideja nastala i kakvi su vaši prvi utisci o njima?

Virtuelne izložbe mačaka su tema još od 1980tih godina. Budući da ljubitelji mačaka uvek žele da se takmiče I da saznaju šta drugi misle o njihovim mačkama, neki od nas su učestvovali u virtuelnim izložbama kako bi istražili jedan drugačiji pristup ocenjivanju mačaka. Ovo zapravo nikada nije zaživelo iz prostog razloga što je bilo puno mogućnosti da ljudi fizički učestvuju sa svojim mačkama kako bi sudije mogle da postupaju I da ih osenjuju na uobičajen način.

Dakle, suočeni sa otkazivanjem mnogih izložbi mačaka, virtuelne izložbe su dobile nov zamah. Svi smo želeli da istupimo I saznamo kako su svi drugi kao I da održimo nivo zanimanja za mačkarenje. Dakle, TICA je imala monogo članova koji su formirali odbor koji je smislio koncept stvaranja ovog virtuelnog iskustva.

Do sada sam učestvovao u tri ovakve zložbe I Sbija će biti jedan od mojih narednih dogadjaja. Ne samo što je ovo udahnulo novi život u naše mačkarenje, već je ovo I način da se prikupe sredstva u humanitarne svrhe. Neki klubovi su izgubili mnogo novca zbog izložbi koje su u poslednji minut otkazane u martu, jer su javni dogadjaji bili ograničeni iz zdravstvenih razloga. Neki su ipak imali I koristi, naime ljudi koji spašavaju mačke kao I skloništa za životinje postali su cilj mnogih ljubitelja mačaka koji im pomažu tokom ove pandemije. Dosta dobrog je proisteklo iz ovih aktivnosti.

  • Pretpostavljam da je dosta teško ocenjivati mačku preko videa ili fotografija. Da li ste imali nekih rezervi po pitanju kvalitetra takvog načina ocenjivanja mačaka?

Nemojte me pogrešno shvatiti, ove virtuelne izložbe su jako zabavne I super su zamena za klasične izložbe, ALI ni na koji način fotografija ne može da zameni klasičan način ocenjivanja mačke. Jedna od osnovnih oredbi svih virtuelnih izložbi mačaka je da ne postoji skupljanje titula ili bodova za regionalno ili medjunarodno bodovanje. To naravno ne znači da jednog dana fotografije I video snimci mačaka neće postati realnost u ocenjivanju, već samo da u ovom trenutku nijedna organizacija nije struktuirana tako da dodeljuje tradicionalne titule I nagrade mačkama ocenjenim u ovim za sada konceptualnim izložbama.  

  • Čitala sam mnoge intarvjue pa se trudim da ne postavljam očigledna pitanja. Svi znamo da je jako teško postati sudija u TICA. Uvek se stavlja fokus na to koliko sve to košta i koliko vremenski dugo traje. Mene zanima da li postoji nešto čega ste se Vi lično odrekli da bi postali sudija?

Oduvek je proces postati stručnjak za bilo koji hobi ili profesiju. Ubrzo pošto sam počeo da izlažem mačke shvaio sam da mi se tu nešto jako sviđa. Imam mačke od detinjstva I moje prvo iskustvo na izložbi je bilo „vau“, jer sam odjednom bio okružen ljudima koji vole mačke koliko I ja. Kakav koncept!

Tako je izlaganje dovelo prvo do toga da postanem službenik na izložbama, nakon čega sam osnovao klub sa svojim mentorima I počeo da organizujem izložbe u svom rodnom gradu. Evangeline Country Cat Fanciers, je bio moj klub sa kojim sam organizovao izložbe tokom 40 godina. Konačno, u 2019toj sam penzionisao ovaj klub.

Svo ovo iskustvo sam iskoristio kao podršku kada sam se prijavio za sudijski program u TICA. Bio sam izlagač već 10 godina kada sam pomislio da bi mogao da postanem sudija, a I to samo zbog toga što su moji mentori mislili da bi bio dobar sudija. Tako, da bi se uradilo ovo jeste potrebno mnogo novca I vremena. Ja sam imao tu sreću da se najveći broj izložbi održavao vikendima. Nije mi bilo teško da izadjem sa posla petkom u 17h I da vozim 6-10 sati kako bih stigao na izložbu. Nakon svega, bio sam mladi stručnjak I vikendi su bili samo moje vreme.

Tako da ja na to nisam gledao kao na odricanje od nečega. To je bilo nešto u čemu sam uživao tokom vikenda I to je po meni bilo skroz ok.

  • Ispričajte nam nešto o rasi mačaka koju Vi gajite, i zašto ste odabrali baš tu rasu?

Kao što sam već naveo imam mačku još od detinjstva. Moja tetka je imala Sijamsku mačku koja je živela I unutra I napolje. Priroda se umešala tako da je imala leglo sa komšijskim mačkom I dobila je blue point mačiće koji su izgledali baš kao ona. Tetkina mačka se zvala Gypsy a moje mače je dobilo ime MewMew (imao sam 4 godine).

MewMew je živeo samnom sve dok nisam postao srednjoškolac. Ona je bila moj prvi ljubimac za kojim sam tugovao kada je uginuo. Na koledzu sam živeo sam, I onda sam jednom prisustvovao zabavi u kući u kojoj je živela najlepša seal point Sijamska maca. Pitao sam domaćicu zabave odakle joj mačka I saznao da je mačku dobila od njene majke koja je odgajivač. Upoznao sam je, radila je kao hemičar I od nje sam dobio svoju drugu Sijamsku mačku. Mače je bilo blue point (kao I moja prva maca), I dobila je ime Sam.

Nastavio sam da uzgajam Sijamce jer mi je moja prijateljica hemičar vremenom postala bliska prijateljica koja je ceo život volela mačke. Na kraju smo zajedno putovali po izložbama I taj moj program je trajao 20 godina. Ja sam se orijnetisao na tubby sijamce. Kasnije sam svom programu dodao I Orijentalne kratkodlake, nakon što je moja prijateljica hemičar donela jednu iz Engleske.

Moja prijateljica je umrla od raka dojke 1990. godine. Do tada sam već 5 godina uzgajao persijske I egzote. Imam partnera za uzgoj sa kojim saradjujem zadnjih 20 godina, naš program persijskih I egzotičnih mačaka porizveo je mačke sa titulama Supreme Grand Champion, kao I mnoge regionalne I internacionalne pobede.

Naše poslednje dve ženke iz ovog programa imaće svoja legla nakon čega će I ovaj program zvanično biti penzionisan. To naravno ukoliko bude mačića…

  • Podrška porodice je veoma važna u bilo kom poslu. Meni lično nebi bilo nimalo lako da sam često razdvojena od svog supruga zbog putovanja. Kako se Vaša porodica navikla na Vaš posao?

Moj posao je uvek bio medicinski negovatelj I oduvek sam radio u bolnici. Moj hobi je uvek bio putovanje vikendom, a moja žena je dolazila na sve izložbe koje su joj se sviđale. Sa mačkama smo proputovali svet. Ovo je jedino bilo moguće zato što sam uvek imao partnere u uzgoju koji su se brinuli o mačkama kad god bih ja morao da otputujem nege na izložbu.

  • Recite nam nešto malo o Vašem poslu kojim se bavite van TICA?

Ja sam registrovani negovatelj u penziji. Moje obrazovanje su master diplome u negovateljstvu I u biznisu.

  • Pomenuli smo ranije da ste sudija dugi niz godina, 35 ukoliko se ne varam. Taj broj je zaista impozantan. Zanima me posle svih tih godina da li bi ste se složili sa konstatacijom da je biti TICA sudija više način života nego posao?

Prvi put sam dobio licencu 1985te, dakle ove godine je 35 godina kako sam TICA sudija. Ovo za mene nikada nije bio posao. Ovo je bilo toliko više od toga! Na svakom kontinentu sam stekao trajna prijateljstva. Mogu videti mnoge od tih prijatelja jer su mi omogućili da sudim na njihovim izložbama iz godine u godinu. Familija, je mnogo detaljniji opis mog života sa mačkama.

  • Negde sam pročitala veoma intersantan podatak, da trenutno u Americi ima više vlasnika mačaka nego vlasnika pasa. Kako je reč o milionima ljudi, recitemi na koji način ste uspeli da postignete toliku popularizaciju felinologije u Vašoj zemlji?

Psi imaju vlasnike a mačke imaju osoblje. Volim uvek ovo da govorim, I svako ko je ikada živeo sa mačkom razume o čemu pričam. Mačke su nezavisne I pametne. Daleko od toga da sam snob, imao sam ja I čistokrvne šampionske pse. Mačke ne moraju biti na povodcu ili izvodjene iz kuće. Mačke koriste svoje „toalete“ I prave jako mali broj grešaka. Mačke mogu da dele prostor u različitim situacijama, bilo da je mali stan (400 square foot otprilike 37mkv prim. autora.) ili velika kuća. Ovo su sve razlozi zbog kojih ja mislim da ljudi preferiraju mačke u odnosu na pse.

  • Sada jedno pitanje koje mene lično jako znaima. Na internetu piše da u Luizijani, odakle ste Vi, ima divljih mačaka. Da li ste se sretali sa ovim divnim stvorenjima?

Ove divlje mačke su fascinantne. Žive širom Severne Amerike. Jednom smo imali izložbu mačaka u Dzeksonu u Misisipiju. Bila je to mala izložba a ja sam roštiljao za sve prisutne. U subotu ujutru jedan muškarac se pojavio u izložbenoj hali vodeći divlju mačku na lancu.

Ove životinje su neverovatne u divljini I nisu ugrožene. Moja dobra prijateljica živi na severozapadu I svakodnevno radi vežbe šeta jednom stazom, jednom prilikom se suočila sa prelepom divljom mačkom koja joj je prešla put. Divlja maca je bila jako zbunjena što se razikuje od divljih mačaka Luizijane.

  • Ali da se uozbiljimo na trenutak. Uz to što ste sudija takodje ste i instruktor Vašim budućim kolegama. Zanima me da li se nešto promenilo od vremena kada ste se Vi obučavali za sudiju?

Ako izuzmemo nova pravila o izložbama nove standarde I nove rase, samo podučavanje se nije mnogo promenilo. Sam proces je uvek bio isti. Veliko je zadovoljstvo biti I sudija I predavač iz razloga što naša budućnost zavisi od toga da imamo kompetentne sudije kako bi se mačkarenje nastavilo. Nadam se da sam doprineo tom ishodu.

  • U našoj zemlji još uvek nema registrovanih TICA sudija iako imamo neke kandidate koji su tome veoma blizu. Šta bi ste njima poručili?

Budite uvek iskreni u oceni rasa. Mi smo oni koji vode računa o našim rasama. Mi treba da osiguramo da su mačke zdrave I konkurentne. Neka se vaš glas čuje, budite zagovornici naših mačaka I podučavajte I delite znanja sa izlagačima koji traže od vas vaše mišljenje. Ali uvek zapamtite da uživate u ovom vremenu sa ovim prelepim životinjama.

  • Kao čovek koji ima porodicu, zaposlen je i uz to je TICA sudija, Vi ste neko ko vodi veoma ispunjen život. Zanima me da li postoji nešto što bi ste želeli da radite nevezano za bilo šta čime se sada bavite, a nikako da nadjete vremena za to?

Imam novi hobi. Trenutno učim da pletem. Trenutno učim da ispletem vunene čarape. Moja majka I moje tetke su bili majstori za šivenje, a takodje su heklale I plele. U sećanje na njih ja pratim njihove stope.

Hvala Vam na ovom divnom razgovoru. Nadam se da Vam nije bilo previše zamorno svo to moje propitivanje ali ja moram da priznam da sam se sjajno zabavila, kao što sam sigurna da će i naši čitaoci. Želim Vama i Vašoj porodici pre svega zdravlje, i da se uskoro vidimo u Beogradu na nekoj od narednih izložbi.